Ја живим на слепом колосеку, прошли су сви моји возови, чит'о сам данашње новине, нису извучени моји лозови. Сунце излази и залази, све је као и обично, када о теби не размишљам, стварно се осећам одлично. Нисам дрипац, ни пробисвет и ни због чега није ме стид, имам свој мало свет и око њега Кинески зид. А када падне ноћ, ја зовем упомоћ, јер тебе нема ту. И сваки нови дан к'о смрт је досадан, јер тебе нема ту.