Дечурлији нашој смишљасмо имена волех је све више сваки божији дан, убедих се најзад, то је права жена, заједно смо штедели за стан, штедели за стан. Седео сам тако сам за нашим столом, све што иоле вреди пало је у воду опет ме је женско направило волом, играо сам само епизоду, само епизоду. Хтедох да заурлам, стрчао сам доле нисам мого да издржим дуже, социјални случај пред вратима WC-а рекао је - Два динара, друже. Два динара, друже. - Мала нужда један, а велика два. Погледом га сасекох к'о мачем. - Извините, молим - Питао сам ја - Колко кошта кад унутра плачем? - Кад унутра плачем?