Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo Jednom devet dana nije izlazio iz birtije Kažu da je bio čudna sorta Otac mu je bio sitni paor 'ranio je sedam gladnih usti' Mati mu je bila plava Tiha... Nežna... Jektičava Umrla je s trideset i nešto Imali su par jutara zemlje Malu kuću na kraju sokaka Na astalu navek leba Taman tolko kolko treba Al je Vasa 'teo mnogo više Želeo je konje vrane, po livadi razigrane Sat, sa zlatnim lancem. I salaše Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne U karuce pregnute čilaše Ali nije mogo da ih ima Voleo je lepu al sirotu Uzo bi je samo da je znao Voleš jednom u životu Sad, bogatu il' sirotu To ne bira pamet nego srce Sve se nado da će ljubav proći Zanavek je otišo iz sela Nikad nije piso nikom Venčo se sa mirazdžikom Jedinicom ćerkom nekog gazde Dobio je konje vrane, po livadi razigrane Sat, sa zlatnim lancem... I salaše Dobio je njive plodne vinograde blagorodne U karuce pregnute čilaše Sve je im'o... Ništa im'o nije Propio se, nije prošlo mnogo Dušu svoju đavolu je prodo Znali su ga svi birtaši Tražio je spas u čaši Ali nije mogo da ga nađe Mlad je, kažu, bio, i kad je umro Sred birtije od srčane kapi Klonula mu samo glava Ko da drema, ko da spava I još pamte šta je zadnje rek'o Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih Džaba bilo sata. I salaša Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih Džaba bilo karuca... Čilaša Kada nisam s onom koju volem E kad nisam s onom koju volem