Odlutaš ponekad i sanjam sam. Priznajem, ne ide, ali pokušavam. I uvek dođe d-moll. Spusti se k'o lopov po žicama, Ruke mi napuni tvojim sitnicama I teško prođe sve to. Jedan d-moll me dobije kako odeš ti. U sobi je. Glupi d-moll uvek sazna kad je to. Uhvati me čvrsto i ne popušta. Lud je za tišinom, to ne propušta. Vodi me u svoj plavičasti dom. Jedan d-moll me razvali, Neki bi to prosto tugom nazvali. Nije to, šta je tuga za d-moll? Ponekad te nema i sasvim sam Izmišljam način da malo smuvam dan, Ali je lukav d-moll. Pusti da se svetla svud priguše, Sačeka poslednje zvezde namiguše - vuče mi rukav: "Idemo!" Plaši me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti... Glupi d-moll, za kim tuguje svu noć. Uzme me u svoju tamnu kočiju. Nebo primi boju tvojih očiju. Znam taj put, to je prečica za bol. Jedan d-moll me razvali, Neki bi to prosto tugom nazvali. Nije to, šta je tuga za d-moll? Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana I neke stvarčice od herendi porcelana. I jedan pulover u kom si bila... I ostala je ploča "Best of Ru Cooder" I fina mala plava kutijica za puder I ja sam te ostao željan, Dok me bude Moja mila...